Otkrijte ključne elemente najbolje crno-bele fotografije i unapredite svoje fotografske veštine već danas.
Često se crno-belo fotografsko stvaralaštvo doživljava samo kao tehnika naknadne obrade fotografije. Iako je tačno da se crno-bele fotografije oblikuju u postprodukciji, pravi majstori fotografije prepoznaju da se sjajni crno-beli kadrovi često rađaju direktno u trenutku snimanja. Umesto što se oslanjate na kasniju konverziju u crno-belo, postoji nekoliko ključnih elemenata koje možete prepoznati unapred kako biste uhvatili esenciju crno-bele fotografije dok ste još s kamerom u ruci.
Pravilno ceneći crno-beli aspekt, otvara se put ka većem uspehu u kreiranju slika i podizanju kvaliteta vaših fotografija na viši nivo. Umesto što crno-belu fotografiju posmatrate kao rezervnu opciju za slike u boji koje nisu ispale kako ste želeli, fokusirajte se na to da crno-beli format bude deo vaše vizije već u samom početku procesa stvaranja fotografije.
U narednim pasusima, pisaću vam o ključnim odlukama u vezi sa osvetljenjem, motivom, kompozicijom i ekspozicijom koje vrhunski crno-beli fotografi donose kako bi kreirali profesionalne snimke koje odišu kvalitetom i estetikom. Takođe ćemo istražiti neke od ključnih tehnika postprodukcije koje vam mogu pomoći da maksimalno iskoristite potencijal crno-bele fotografije.
Suboptimalna ekspozicija za tamne crno-bele tonove
Ako težite da stvorite dramatične crno-bele fotografije, jedna od tehnika koje vredi isprobati je podizanje ekspozicije svetlih delova slike i dopuštanje da se mnoge senke zamrače. U ovim situacijama, ne treba slepo verovati histogramu, jer bi vam LCD ekran kamere gotovo uvek sugerisao da je ekspozicija netačna. Međutim, ako je ovo efekat koji želite postići, onda je nepravilna ekspozicija zapravo poželjna.
Pretpostavimo da ste već unapred vizualizovali željeni efekat. U tom slučaju, na terenu nema razloga da ne prebacite kameru u Aperture režim i fokusiranja na tačku, zatim izmerite svetle delove scene kako biste naterali kameru da koristi kraće vreme ekspozicije. Takođe možete koristiti kompenzaciju ekspozicije ili snimati u potpuno manuelnom režimu. Iako je moguće postići ovaj efekat tokom postprodukcije, crno-belo fotografisanje najbolje je sprovesti već pri samom fotografisanju.
Iskoristite bočno osvetljenje kako biste istakli teksturu
Kada boja izostane iz jednačine, ostali elementi postaju izuzetno važni. Dok se boja često ističe u fotografijama zalaska sunca ili izlaska sunca, kada se pređe na crno-belo, drugi aspekti postaju ključni za uspeh slike. Kada boja nestane, naše oči i mozak moraju drugačije interpretirati ono što vide. Stvari koje smo inače podsvesno obrađivali i razumeli sada postaju primetnije.
Najbolje crno-bele fotografije uspevaju jer ističu karakteristike elemenata koje bi oči i mozak primetili tek kada boja nestane. Tekstura je klasičan primer. Bez boje koja bi sugerišući našem mozgu kako da tumači sliku, tekstura pruža ključne informacije. Bočno osvetljenje može biti odličan način da naglasite teksturu u crno-beloj fotografiji. Kada svetlost udara u objekat pod uglom od 45 do 90 stepeni, detalji teksture postaju izraženiji.
Jačina bočnog osvetljenja često stvara duboke senke i kontraste koji su posebno efektni u portretnojfotografiji i fotografiji arhitekture. Ove senke i kontrasti privlače pažnju posmatrača, vodeći ih kroz tamnije senke ka svetlijim detaljima subjekta. Ova igra između svetla i senki stvara definiciju oblika i teksture unutar kadra, dodajući dramu i dubinu sceni.
Fotografisanje vaših crno-belih slika u pravim uslovima osvetljenja obezbediće vam uštedu vremena, pa kasnije nećete morati da provodite skoro isto toliko vremena u Photoshop obradi.
Istaknite oblik i formu pomoću osvetljenja
U svetu studijske fotografije, možete koristiti bočno ili pozadinsko osvetljenje, ili čak kombinaciju ova dva, kako biste istakli oblik i formu. Ovaj pristup izuzetno dobro funkcioniše kod fotografisanja predmeta, likovne umetnosti i portreta.
Jedan od pristupa je stvaranje efekta osvetljenja duž ivice koristeći samo pozadinsko osvetljenje, postavljajući izvor svetlosti direktno iza subjekta. Drugi pristup je postaviti svetlo pod uglom od oko 135 stepeni u odnosu na kameru, sa dodatnim svetlom ponekad postavljenim s druge strane subjekta, u zavisnosti od željenog efekta. Međutim, kada postavljate jedno ili dva studijska svetla pod ovim uglom, postoji rizik od odbljeska, slično kao kada fotografišete u polju pod direktnim suncem. Mnogi fotografi koriste zastave, obično napravljene od crne pene ili kartona, postavljene ispred svetala i između kamere i subjekta kako bi sprečili ovaj problem.
Iskoristite paterne, oblike i ponavljanja
Jedna od glavnih prednosti crno-bele fotografije jeste sposobnost da oživi okruženja koja bi inače mogla biti zanemarena. Urbana sredina, sa svojom raznovrsnom arhitekturom, često je najbolje predstavljena u crno-beloj paleti – to je jednostavno slučaj da znate na šta treba da obratite pažnju.
Kada pristupam kompoziciji, preferiram razmišljanje o tome kako bi dete od sedam ili osam godina nacrtalo taj specifičan kadar na papiru. U tom uzrastu, mozak pojednostavljuje svet na osnovne linije i oblike, što je moćan alat i za fotografe.
Paterni su fantastični za uključivanje u kompoziciju. Međutim, postoji opasnost da se zanesemo samo paternima kada zapravo želimo da prenesemo nešto drugo.
Kakve paterne vidim? Da li stvaraju određeni vizuelni ritam? Da li nešto remeti taj ritam, ili je stalno prisutan? Mogu li koristiti paterne da podelim kadar na delove ako je potrebno? Da li moje oči vode ka određenoj tački u kompoziciji? Ova pitanja su ključna za razmatranje kada je u pitanju upotreba obrazaca u kompoziciji, i uvek nastojim da na njih odgovorim dok se nalazim na lokaciji, prilikom kreiranja geometrijskih kompozicija. Razmišljanje o ovim pitanjima pre nego što pritisnete okidač, povećava šanse da snimite uspešne fotografije koje imaju jak uticaj.
Ako težite izražajnim crno-belim fotografijama, pokušajte da fotografišete tokom dnevnog svetla, kada je sunce dovoljno snažno da stvori jake kontraste između svetla i senke.
Kada fotografisete u urbanim sredinama, obratite pažnju na visoke zgrade i njihove vrhove, posebno kada se nalaze u kontrastu sa nebom iza njih. Konvergentne vertikale i reflektivne površine predstavljaju idealne motive za crno-belu fotografiju, naročito ako pružaju dramatičan prizor sa nebeskim pozadinama.
Postignite jasnu razliku između subjekta i pozadine
Ova tehnika je na mnogo načina nastavak prethodne. Ključno je da možete vizualizovati kako će fotografija izgledati u crno-beloj verziji, tako da subjekt i pozadina ne izgube jasnoću i ne stopi se u nejasne nijanse sive.
Iako pažljivo editovanje može donekle rešiti ovaj problem, najbolje crno-bele fotografije generalno nemaju ovu vrstu problema. Ako se borite sa razlikovanjem tonova, jedno od rešenja može biti korišćenje plitke dubine polja putem širokog otvora blende kako bi se subjekt istakao od pozadine po oštrini.
Razvijte sposobnost da vidite crno-belo
Izvrsni fotografi precizno procenjuju kako će se svaki element scene i svaka boja pretočiti u nijanse sive. To je jedan od ključnih razloga zašto neki subjekti ne funkcionišu dobro u monohromatskoj formi, dok neke scene bolje izgledaju u crno-beloj nego u boji. Na primer, plavo nebo često ne izgleda dobro jer mu nedostaje tekstura i može izgledati ravno kada se boja ukloni. Sa druge strane, nebo tokom oluje može pružiti bogatstvo detalja i teksture među oblacima, što može rezultirati dramatičnim zracima svetlosti. Slično tome, prekrivenost oblacima može smanjiti ukupan kontrast u sceni i pomoći u snimanju šireg opsega tonova.
Fotografišite u uslovima slabije vidljivosti
Jako oblačno nebo ili vremenski uslovi s kišom i olujama često su savršeni za crno-bele fotografije. Ono što može izgledati dosadno ili sumorno u boji, može iznenaditi svojom lepotom u nijansama sive.
Područja prekrivena maglom ili sumaglicom mogu biti fantastični motivi za pejzažne crno-bele fotografije. Budući da se magla i sumaglica često percipiraju kao bezbojni elementi, njihova prirodna sposobnost da rasprše svetlost u meke, gotovo bezbojne tonove olakšava vam polovinu posla pri konverziji u crno-belo.
Ova difuzija svetlosti prirodno stvara slojevitu paletu prigušenih tonova, što doprinosi atmosferi i ističe sve izbočene detalje, kao što su krošnje drveća i vrhovi planina. Rani jutarnji i večernji sati najbolje su vreme za uhvatiti čari ovog difuznog svetla.
Crno-bela fotografija često podrazumeva eliminaciju nepotrebnih detalja i pojednostavljenje slike, a magla ili sumaglica omogućavaju baš to. Prenatrpani pozadinski elementi nestaju u prijatnoj monotoniji, dok obični predmeti mogu postati misteriozni kada su obavijeni maglom.
Iskoristite prigušene tonove prirode čak i u najtmurnijim danima kako biste stvorili zanimljive, mračne i misteriozne crno-bele fotografije. Oblaci i magla deluju kao ogromni difuzori, stvarajući atmosferične i intrigantne fotografije.
Iskoristite pozadinsko osvetljenje kako biste stvorili produžene senke
Fotografije često efektno deluju u crno-beloj tehnici kada obiluju snažnim i prepoznatljivim oblicima. Fotografisanje prema suncu stvara siluete i izražene vertikalne senke koje se protežu prema kameri. Upotreba snažnog pozadinskog osvetljenja u crno-beloj fotografiji predstavlja efikasan način za definisanje oblika i kontura. Ovo je hrabra tehnika koja zahteva pažljivo pozicioniranje svetla kako bi se postigao željeni efekat. U nekim slučajevima, fotografije zahtevaju upadljive i odlučne siluete gde je naglašena samo kontura, bez dodatnih detalja. U drugim situacijama, blaže i difuznije pozadinsko osvetljenje omogućava da svetlost obavija subjekt, pružajući mekše i preciznije definisane siluete.
Fotografišite jednostavne prizore
Minimalistički pristup kompoziciji može efikasno funkcionisati i u fotografiji u boji, ali svoju punu snagu posebno pokazuje kada se primenjuje u monohromatskom režimu. Potražite scene koje sadrže vrlo malo elemenata, gde glavni subjekat dominira bez konkurencije drugih distrakcija. Takođe, razmislite o eksperimentisanju sa dugim ekspozicijama za stvaranje efekta mutne vode ili oblačnih formacija. Dodatno, obrađivanje slike u postprodukciji je još jedna tehnika koju crno-beli fotografi često koriste kako bi pojednostavili kompoziciju.
Unapredite obradu RAW fotografija
Snimanje crno-belih fotografija je važno, ali njihova obrada je takođe ključna komponenta u postizanju željenih rezultata. Zbog toga je od vitalnog značaja da snimate u RAW formatu vašeg fotoaparata, što vam omogućava da maksimalno iskoristite mogućnosti podešavanja u programu Camera Raw. Slično kao u tradicionalnom procesu razvijanja fotografija u tamnoj komori, kontrast igra ključnu ulogu i u crno-beloj fotografiji.
Nedostatak kontrasta može učiniti crno-bele fotografije ravnim i bez života. U studijskim uslovima, preferiram postavljanje svetla koja stvaraju izražene senke. U prirodi, kada ne možemo kontrolisati osvetljenje, često je potrebno pojačati kontrast u programima poput Photoshopa, gurajući ga do krajnjih granica.
U programu Camera Raw možete prilagoditi kontrast ne samo korišćenjem glavnog klizača za kontrast, već i manipulacijom klizača za Blacks, Whites, Shadows i Highlights. Još jedan važan aspekt je lokalni kontrast, koji se može podešavati pomoću klizača za jasnoću (Clarity). Ovaj alat omogućava pojačavanje ili smanjivanje lokalnog kontrasta, što značajno utiče na konačni izgled fotografija.
Istaknuti kontrast
Crno-bele slike često postižu najbolje rezultate kada imaju izraženu crnu i belu tačku.
Gradacija jasnoće
Mono fotografije često profitiraju od dodatnog lokalnog kontrasta, koji se može dodati korišćenjem klizača za jasnoću (Clarity) u programu Adobe Camera Raw.
Dodavanje toniranja
Pokušajte dodati efekte toniranja poput sepia tona ili split toninga na svoje crno-bele slike. Ovo se može postići u programu Photoshop, ali je brže koristiti alate u Camera Raw-u.
Ukoliko ste neko ko nema vremena za post produkciji i želite da odmah podelite vaše fotografije u JPEG formatu direktno sa aparata, onda je za vas tekst “Put do savršene JPEG fotografije” sledeća destinacija.
